Nemački sud presudio da je AI platforma Suno kršila autorska prava koristeći zaštićenu muziku bez licence u treningu svog modela. GEMA je izvojevala pobedu u sporu koji traje od januara 2025, dok Suno najavljuje žalbu. Da li je ovo prekretnica za AI muziku u Evropi?
Nemačko udruženje za zaštitu autorskih prava GEMA izvojevalo je značajnu pobedu pred sudom u Minhenu u sporu protiv američke kompanije Suno, jednog od vodećih AI alata za generisanje muzike. Regionalni sud u Minhenu presudio je da Suno nije imao pravo da koristi muziku koju zastupa GEMA, prenosi Reuters.
Ovo je jedan od prvih slučajeva gde je Suno izgubio spor na teritoriji Evrope, a kako će dalje teći tok i izazvati reakcije ostalih kolektivnih agencija koje zastupaju autore ili velikih izdavačkih kuća, ostaje da vidimo.
GEMA kao vrhovna nemačka organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih prava, koja zastupa kompozitore, tekstopisce i muzičke izdavače, isto tako prikuplja naknade za korišćenje njihovih muzičkih dela i raspodeljuje ostvarene tantijeme nosiocima prava dokazuje i u ovom slučaju svoju ozbiljnost i zašto je jedna od najuređenijih organizacija u svetu.
GEMA je tužbu podnela još u januaru 2025. godine, tvrdeći da je Suno bez ikakve licence ili nadoknade koristio, čuvao i reprodukovao zaštićenu muziku kako bi trenirao svoj AI model. GEMA je između ostalog na ročištu održanom u martu predočila dokaze da generisani sadržaj po melodiji, harmoniji i ritmu podseća na poznate pesme poput „Forever Young“, „Mambo No. 5“ i „Daddy Cool“ – pesme koje je GEMA opisala kao „zavodljivo slične“ originalima.
Sud je naložio Suno-u da otkrije podatke o zaradi koju je ostvario, dok visina odštete još uvek nije utvrđena. Presuda je prvostepena i kompanija ima pravo žalbe na višem sudu.
Iz kompanije su saopštili da se ne slažu sa presudom, ocenjujući je kao rezultat pogrešnog tumačenja načina na koji njihova tehnologija funkcioniše. Naveli su da su svoje modele od početka trenirali da stvaraju nove pesme, a ne da reprodukuju postojeće, kao i da razmatraju sve raspoložive opcije, uključujući žalbu.
Deo šireg trenda
Ova presuda dolazi svega nekoliko meseci nakon što je isti sud, takođe u korist GEMA-e, u novembru 2025. presudio protiv OpenAI-ja zbog korišćenja tekstova nemačkih pesama u ChatGPT-u – što je bila prva presuda evropskog suda u korist autora čija su dela korišćena za treniranje generativnog AI sistema.
Suno se paralelno bori i sa nizom drugih tužbi: RIAA je u ime tri velike diskografske kuće tužila Suno i konkurentski Udio još 2024. zbog „masovnog kršenja“ autorskih prava; Warner Music Group je sa Suno-om postigao poravnanje i sklopio partnerstvo za licenciranje; Suno je i dalje u sporu sa Universal Music Group i Sony Music Entertainment; a suočava se i sa tužbom danskog udruženja Koda. Više od 1.800 muzičara podržava kolektivne tužbe protiv Suno-a i Udio-a.
Uprkos pravnim problemima, Suno nastavlja da raste – u junu je prikupio preko 400 miliona dolara u rundi finansiranja koja je kompaniju vrednovala na 5,4 milijarde dolara, uz preko dva miliona pretplatnika i više od 100 miliona korisnika platforme.
Zašto je ovo važno: Slučaj GEMA protiv Suno-a predstavlja jedan od prvih jasnih signala iz Evrope da AI kompanije koje generišu muziku ne mogu neograničeno koristiti zaštićena dela bez licenciranja.
Dok se Suno na evropskom terenu suočava sa sve ozbiljnijim pravnim posledicama, pitanje je koliko je ova tema uopšte na radaru domaće muzičke scene – iako bi, s obzirom na to koliko brzo AI muzika kruži internetom, trebalo da bude. Na društvenim mrežama već mesecima kruže AI-generisane numere sa domaćim prizvukom – od parodija poznatih pesama do „virtuelnih“ izvođača koji pevaju na srpskom i regionalnim jezicima, a čiji glasovi i melodije često previše liče na postojeće hitove da bi to bilo slučajno.
Naša krovna organizacija SOKOJ već je javno upozorila da AI sistemi analiziraju, prikupljaju i koriste ogromne količine autorski zaštićenih dela, uglavnom bez odobrenja nosilaca prava. Iz Organizacije proizvođača fonograma Srbije takođe upozoravaju da autori često nisu ni obavešteni da se njihova dela koriste, niti dobijaju bilo kakvu naknadu za to.
Da li će i domaći autori, čije melodije i aranžmani nisu ništa manje prepoznatljivi od „Mambo No. 5“, jednog dana povesti sličnu bitku kao GEMA – i da li neko od poznatih regionalnih imena već sumnja da je „poslužio“ kao trening materijal za neki od ovih alata – ostaje otvoreno pitanje na koje, za sada, niko glasno ne odgovara.
Universal, Sony i Warner zatražili uvođenje novih pravila za rangiranje muzike. Saznajte koje AI numere više neće moći na zvanične svetske top-liste.
U eri u kojoj brojevi definišu uspeh, strimovi su postali najvidljiviji pokazatelj popularnosti. Ipak, iza tih brojeva često se krije kompleksnija slika - od algoritma i distribucije do načina na koji publika zaista sluša muziku. Tekst otvara pitanje koliko su metrike pouzdane i šta zapravo znače u savremenoj muzičkoj industriji.
Neovlašćeno plasiranje i licenciranje muzičkog sadržaja od strane pojedinih publishera, korišćenje AI tehnologija, piratska izdanja, lažni izvođači i učešće drugih učesnika na tržištu predstavlja jedan od najvećih izazova digitalne muzičke industrije. Posledice ovakvih zloupotreba, uz sve prisutnija AI-generisana lažna izdanja, jesu krađa identiteta izvođača, gubitak prihoda i povreda interpretatorskih, autorskih i srodnih prava.
Digitalne muzičke platforme sve više oblikuju muzičku scenu na Balkanu, donoseći domaćim i regionalnim izvođačima priliku da svoje hitove predstave široj publici. Popularnost singlova meri se milionima pregleda i slušanja.
U eri digitalne revolucije, način na koji se muzika distribuira i konzumira potpuno se promenio. Nekada su izvođači bili zavisni od izdavača i fizičkih medija da bi dopreli do publike, dok danas digitalne platforme omogućavaju direktan kontakt sa slušocima širom sveta
Universal, Sony i Warner zatražili uvođenje novih pravila za rangiranje muzike. Saznajte koje AI numere više neće moći na zvanične svetske top-liste.
